Jupiter u Jarcu - moralni zakon

Jupiter u Jarcu Jupiter u Jarcu je priča o dalekosežnoj oštroumnosti, o shvatanju slobode i moralnosti kao i o kriterijumima moralnog postupanja i samog izvora moralnosti. Ova individua nastoji da egzistira u skladu sa univerzalnim i apsolutno važećim kategoričkim imperativom koji postulira apriorni element uma. Čovek pokazuje sposobnost da pomoću svoje slobodne volje formira etičke principe i zakone delovanja svoje volje kako bi čulni (nagonski) deo u svojoj ličnosti koji ga čini bićem prirode podredio razumnom/umnom delu svoje ličnosti koji ga čini bićem slobode.

Immanuel Kant je napisao: Međutim, um kao praktičan, to jest kao onaj koji autonomno, sam iz sebe i po sebi, propisuje praktički, moralni zakon, kojem treba da se podrede prirodni nagoni i naklonosti, samim tim faktom praktično, na delu pokazuje mogućnost čovekove slobode. I ovim praktični um pokazuje svoj primat pred teorijskim umom. Jupiter u Jarcu dakle, ukazuje na to da se ova osoba neretko opredeljuje da živi u skladu sa Kantovim kategoričkim imperativom koji glasi: Postupaj tako da maksima tvoje volje uvek može važiti kao princip opšteg zakonodavstva.

Naime, moralno je ono postupanje koje proističe iz moralnog zakona. Moralni je onaj čin koji nastaje iz dužnosti koje propisuje moralni zakon. Izvor moralnosti je smešten u čovekovoj slobodnoj volji kao apriorni zahtev koji nije zasnovan na iskustvu već se ovaj izvor moralnosti nalazi u samoj ličnosti kao autonomni a priori stav. Kant je to na izvrstan način objasnio u ovom delu: O dužnosti! Ti uzvišeno veliko ime... koji je izvor dostojan tebe i gde se nalazi koren tvog plemenitog porekla koji s ponosom odbija svako srodstvo s naklonostima, i od koga korena voditi poreklo jeste neophodni uslov one vrednosti koju samo ljudi mogu sebi dati? To ne može biti ništa manje nego ono što čoveka uzdiže nad njim samim (kao jednim delom čulnog sveta), što ga povezuje za jedan poredak stvari koji samo um može zamišljati i koji ujedno ima pod sobom čitavi čulni svet a sa njim i čovekovu empirijski odredljivu egzistenciju u vremenu i celinu svih ciljeva... To nije ništa drugo do ličnost, to jest sloboda i nezavisnost od mehanizma cele prirode, ali istovremeno posmatrana kao moć jednog bića koje je podvrgnuto osobenim zakonima, naime čistim praktičnim zakonima koje daje njen vlastiti um, dakle, lice ukoliko pripada čulnom svetu podvrgnuto je svojoj vlastitoj ličnosti ukoliko istovremeno pripada inteligibilnom svetu; stoga se ne treba čuditi ako čovek, pripadajući jednom i drugom svetu, svoje vlastito biće s obzirom na svoje drugo i najviše određenje mora posmatrati samo sa poštovanjem a zakone ovoga određenja sa najvišim strahopoštovanjem.

Dakle, Jupiter koji između ostalog simbolizuje moral i filozofiju pozicioniran u Saturnovom Jarcu ukazuje na naglašene sklonosti ka disciplinovanom poštovanju reda i moralnog zakona u postupanju u svakodnevnim životnim aktivnostima. Kriterijum za moralno postupanje ova ličnost često ne postavlja u zavisnosti od postizanja rezultata u pogledu ostvarenja sreće i zadovoljstva već kriterijum za to leži u dobroj volji koja iz čiste dužnosti čini dobro. Ono što u mnogim situacijama pokreće osobu sa Jupiterom u Jarcu jeste osećanje dužnosti i poštovanja prema moralnom zakonu shvaćenom kao urođeni zahtev uma koji se ispoljava preko svoje čiste slobodne volje.

Za kraj, oplemeniću ovaj tekst još jednim Kantovim citatom koji na izvanredan način može predstaviti filozofska razmišljanja osobe kojoj je Jupiter u Jarcu u natalnoj karti: Što se razmišljanje češće i postojanije njima bavi, dve stvari ispunjavaju dušu uvek novim i sve većim divljenjem i strahopoštovanjem: zvezdano nebo iznad mene i moralni zakon u meni. Nijednu od te dve stvari ne smem tražiti i naprosto pretpostavljati - izvan svog vidokruga, kao obavijenu tamom ili kao smeštenu u onome što je transcendentno; ja ih vidim ispred sebe i neposredno ih povezujem sa svešću o svojoj egzistenciji. Prva stvar započinje od onog mesta koje zauzimam u spoljašnjem čulnom svetu, te povezanost u kojoj se nalazim proširuje do beskrajnog prostora u kome se svetovi nastavljaju svetovima i sistemi sistemima, a povrh toga još do bezgraničnih vremena njihovog periodičnog kretanja, njihovog početka i trajanja. Druga stvar započinje od mog nevidljivog sopstva, moje ličnosti, i prikazuje me u svetu koji ima istinsku beskonačnost, ali primetnom samo za razum, te saznajem da se s njim (a time istovremeno i sa svim onim vidljivim svetovima) nalazim, ne kao u prvoj stvari u slučajnoj, nego u opštoj i nužnoj povezanosti. Prvi pogled na bezbrojno mnoštvo svetova tako reći poništava moju važnost kao životinjskog stvorenja koje materiju od koje je postalo opet mora vratiti planeti (samo jednoj tački u vasioni), pošto je kratko vreme bilo snabdeveno životnom snagom. Drugi pogled, naprotiv, beskrajno uzdiže moju vrednost kao inteligencije, pomoću moje ličnosti, u kojoj mi moralni zakon otkriva život nezavisan od životinjstva, i čak od celog čulnog sveta, bar koliko se može zaključiti iz svrhovitog određenja mog postojanja posredstvom tog zakona, određenja koje nije ograničeno na uslove i granice ovog života, već ide u beskonačnost.

Autor: Olivera Petković
TVOJA BUDUĆNOST - POGLEDAJ OVDE
Kontakt za saradnju s medijima